Kada živiš po svojoj volji,
i kada radiš ono sto želiš,
čućeš uvek savet bolji,
uputstvo šta da činiš i veliš.
'Slušaj sta ću sad da ti kažem'
'imam ja bolju ideju'
'to ti je glupo - ja ne lažem'
'mnogi će ljudi da ti se smeju.'
'To, bre treba radit' ovako,'
'nemaš ti ideju bistru'
'poslušaj mene - to je lako',
'poslušaj moju pamet čistu'.
'Živi ovako, i ovo želi,'
'raduj se tome, ovo izbriši',
'svoju stazu malo podeli',
'niže ciljeve sebi zapiši.'
I dodje tren kad ti se smrači,
kad ti je 'saveta' prepuna čaša,
i kažes lepo: 'Dosta smarači!'
jer muka ti je od mudrijaša.
'Živim tiho, po ćefu svom,'
'odlučujem po svojoj volji,'
'i kada sve postane lom,'
'ne interesuje me savet bolji.'
'Jer ovaj život je samo moj,'
'ko će ga živeti umesto mene?'
'ova koža moj je broj,'
'ovo su moje staze borbene.'
I probaš ipak fin da budeš,
kulturno kažes: 'Sad je dosta',
al' i dalje isto čuješ,
pa postane ti narav priprosta.
Jer biti uljudan nekad ne vredi,
tada te uzmu za glupaka,
i pukneš lepo: 'Slušaj - odjebi!'
Jer sit si bagre i papaka.
'Odjebi danas!'
'Odjebi sutra!'
'Po mogućstvu - odjebi juče!'
'Odjebi u svakom pravcu i smeru!'
'Samo odjebi, licemeru!'
'Odšetaj, idi, goni se više!'
'Teraj se, bre, gde god ti volja!'
'Ne dam za vrat da mi se diše!'
'Ne treba mi tvoja zlovolja!'
Zvuči oštro i zvuči grubo,
jer pogan jezik nema hvale,
ali kad' ćutiš spram budale,
jezik joj poraste kao u ale.
Posle, kada oluja prodje,
ne dam da mi bude krivo,
svako svoju kosku glodje,
i svako ima pravo neoborivo.
Čini dobro i dobro pruži,
k'o sunce obraz nek' ti sija uvek,
al' tvoje staze nema ko da ruži.
Živi po volji, al' budi čovek.
