Mala sirena

U našoj kući je uvek bilo podosta knjiga, mada ni približno koliko ih ima danas. Sedim u našoj maloj biblioteci i zurim u policu. Zapravo, posmatram četiri knjige koje su mi roditelji kupili jako, jako davno. Četiri zbirke bajki i basni. Hans Kristijan Andersen, Lafonten, Šarl Pero i Luis Kerol. Obožavam te četiri knjige. Sede tu na polici, u tišini, i ni ne slute koliko su mi drage. Uzimam ih i stavljam pred sebe. Listam polako jednu od njih i pored svih prelepih ilustracija nailazim i na svoje, tobože umetničke pokušaje koje su stvorile moje dečije ruke. Smešim se.

Ušuškan i sakriven među listovima stoji naslov: ,,Mala sirena''.

Kažem: Obožavam Diznijevu Malu sirenu.

Ali, originalna priča o Maloj sireni, koju je proslavio Andersen, se uveliko razlikuje od Diznijeve. Ona nas uči kako nastaviti kroz život kada srećan kraj, koji je donedavno bio jedina zamisliva mogućnost, ne postoji.

U Andersenovoj verziji, Mala sirena ima mogućnost izbora: Da ubije voljenog čoveka i ponovo postane sirena ili da ga ostavi u životu, srećnog sa drugom devojkom, a sama da se pretvori u morsku penu. Sirena donosi odluku koja će je osuditi na smrt. Ona stoji na palubi, posmatra uzburkano more i nebo na smiraju, čekajući sudnji čas.

Iznenada, oseća promenu na sebi, ali to što doživljava ne liči na prestanak života. Ona i ne umire, već se pretvara u kćer vetra. Ostale kćerke vetra su posmatrale njen čin i ona zbog nesebične ljubavi biva nagrađena novim životom.

Ova priča, bar po mom mišljenju, nosi jedinstvenu utehu onima koji osećaju neuzvraćenu ljubav. Sirena ne čeka smrt već promenu života.

Gubitak muškarca koga smo smatrale 'princom' ne može da nam uništi život osim ako to same ne dozvolimo. Isto važi i za muškarce koji su nesrećno zaljubljeni. Nema ničeg sramotnog u tome što volimo nekoga ko nam ne uzvraća osećanja. I ne mora. To ne znači da smo zbog toga manje vredni ljubavi ili da smo loši ljudi. Dozvolimo sebi promenu. Da se svet ne menja, loše stvari se ne bi događale, ali ni dobre. Ne bismo otkrili koliko smo jaki, koliko možemo da se prolepšamo u svakom pogledu, koliko ispunjeniji i značajniji život možemo da započnemo. A ako, ili kad, prava osoba, koja će nas voleti i poštovati, konačno i naiđe, voleće nas posebno zbog naše snage koju ništa, apsolutno ništa ne može da uništi. Zbog volje koju ništa ne može da obezvredi. Za sve vas koji ste još uvek nesvesni lepote, čari i snage koju posedujete.

Kaća